Deo 2: Sajt za ugostiteljski biznis – restorani
Neću se ponavljati kao u prošloj temi i objašnjavati kome sajt ne treba. To već znamo.
Restoranu koji je konstantno pun, ima stalne goste i rezervacije koje se već same od sebe popunjavaju možda zaista ne treba klasičan prezentacioni sajt.
Ali mu treba nešto drugo.
Sistem koji će mu olakšati poslovanje, smanjiti nepotreban posao i izdvojiti ga od konkurencije.
Ako bih bio angažovan da pomognem jednom takvom restoranu, razmišljao bih ovako.
Sajt kao digitalni ulaz u restoran
Naravno da bih postavio osnovu sajta – početnu stranu, meni, kontakt, lokaciju i ostale klasične stranice.
Ali ne bih se tu zaustavio.
Početnu stranu bih napravio tako da osoba koja je poseti zaista dobije osećaj kao da je ušla na vrata tog restorana.
Vizuelni identitet restorana mora da bude prisutan svuda.
Boje, tipografija, fotografije, način komunikacije, animacije, čak i način na koji je predstavljena hrana.
Svako od nas ima neku boju, miris ili sliku u glavi kada pomisli na omiljeni restoran.
Cilj sajta je da taj osećaj prenese na ekran.
Ne želimo još jedan restoran sa generičkim WordPress šablonom, nekoliko fotografija hrane i dugmetom „Kontakt“.
Želimo digitalno iskustvo koje odgovara onome što gost dobija kada fizički uđe u restoran.
A onda dolaze stvari koje zaista mogu da pomognu poslovanju.
QR kod i digitalni meni
Većina ljudi nije oduševljena digitalnim menijima.
I razumem zašto.
Ali kada se pravilno koriste, mogu da olakšaju jedan veoma konkretan deo poslovanja.
Promenila se cena?
Dodato je novo jelo?
Neko jelo je privremeno izbačeno?
Kod klasičnog menija kreće precrtavanje, lepljenje novih cena, štampanje novih primeraka ili u najgorem slučaju – flomaster.
Kod digitalnog menija menadžer ulazi u svoj deo sistema i menja stavku.
Cena, opis, fotografija ili dostupnost mogu da se promene bez štampanja novog menija.
To nije neka revolucionarna tehnologija.
Samo je praktično.
I upravo takve male stvari mogu da naprave razliku kada restoran radi svaki dan sa velikim brojem gostiju.
Online rezervacije
Sistem za rezervaciju stolova može biti još korisniji.
Ne mora gost da zove restoran.
Ne mora neko od zaposlenih da se javlja usred najveće gužve.
Ne mora konobar da pokušava da zapamti ko je rezervisao sto za 20:30 dok istovremeno radi sa gostima.
Na sajtu možemo napraviti jednostavan sistem u kome gost bira:
- datum,
- vreme,
- broj osoba,
- a po potrebi i konkretan sto.
Može čak postojati i jednostavan 2D prikaz restorana sa označenim stolovima, tako da gost vidi šta je dostupno.
Rezervacija zatim stiže menadžeru, koji je može potvrditi ili kontaktirati gosta ako je potrebno napraviti izmenu.
Poenta nije u tome da tehnologija zameni čoveka.
Poenta je da čovek ne mora da troši vreme na stvari koje sistem može da uradi umesto njega.
Recepture koje postaju sadržaj
Sada dolazimo do dela koji je meni posebno zanimljiv.
Ako želimo da od restorana napravimo brend, ne možemo samo da pokažemo ljudima šta se nalazi na meniju.
Moramo da im damo razlog da se vrate.
Zato bih na sajtu napravio posebnu sekciju koja ne mora ni da se zove „Blog“.
Može biti:
- [Ime restorana] recepture
- Iz naše kuhinje
- Priče iz kuhinje
- Naši recepti
Ili nešto potpuno karakteristično za sam restoran.
Tamo mogu da se objavljuju tekstovi poput:
„Svidela vam se naša pizza? Hajde da je napravimo zajedno.“
ili:
„Probali ste naš Negroni? Koktel majstor objašnjava kako da ga napravite kod kuće.“
I sada se dešava nešto mnogo zanimljivije.
Jedan takav tekst nije samo blog post.
Od njega može da nastane:
Instagram Reel,
- TikTok video,
- YouTube Short,
- fotografija za društvene mreže,
- newsletter,
- kratka priča za Instagram,
Jedna ideja. Više formata.
A svi oni mogu da vode nazad na sajt.
Sajt zatim vodi na rezervaciju.
Rezervacija vodi za sto.
To je sistem.
Zašto restoran uopšte treba da gradi brend?
Zato što restoran ne mora da postoji samo između 09:00 i 00:00.
Hrana se jede tada.
Ali brend može da radi i kada su vrata zatvorena.
Ako neko vidi video vašeg kuvara kako objašnjava kako se pravi savršeno testo za pizzu, možda neće odmah rezervisati sto.
Ali će zapamtiti restoran.
Ako sledeće nedelje vidi još jedan video, pa pročita recepturu na sajtu, pa shvati da restoran ima zanimljiv koncept, počinje da se gradi odnos.
I kada sledeći put bude tražio gde da izađe – postoji šansa da se seti vas.
To je vrednost brenda.
A šta ako od toga napravimo nešto još veće?
Ako restoran već ima publiku, znanje i autoritet, sadržaj može postati mnogo više od marketinga.
Možda jednog dana napravite:
- online radionicu kuvanja,
- mini kurs za pravljenje pizza,
- kurs koktela,
- plaćene recepte,
- članstvo za ljubitelje hrane,
- događaje i radionice u samom restoranu.
Recimo:
„Kako da za 21 dan napravite 10 restoranskih jela kod kuće.“
To više nije samo restoran koji prodaje hranu.
To je restoran koji je izgradio publiku, znanje i brend oko svoje stručnosti.
Naravno, ne treba svaki restoran da pravi online kurseve.
Poenta je nešto drugo:
dobar digitalni sistem otvara mogućnosti koje klasičan sajt od pet stranica nema.
Sajt nije cilj
Kada bih radio sa restoranom, ne bih razmišljao:
„Napravimo sajt.“
Razmišljao bih:
Šta želimo da se desi kada neko pronađe ovaj restoran online?
Možda želi da pogleda meni.
Možda želi da rezerviše sto.
Možda želi da vidi kako izgleda restoran.
Možda želi da sazna ko je kuvar.
Možda želi da nauči kako se pravi njihova čuvena pizza.
Sve te stvari mogu da postoje zajedno.
Instagram privlači pažnju.
Sadržaj gradi interesovanje.
Sajt daje informacije.
Online rezervacija pretvara interesovanje u gosta.
A dobro izgrađen brend omogućava da se gost vrati.
To je ono što bih pokušao da napravim.
Ne samo sajt restorana.
Nego digitalni sistem koji radi zajedno sa restoranom.
Website za vaš ugostiteljski posao možete poručiti OVDE