Da li vam u 2026. zaista treba sajt?
Pre neki dan zazvoni telefon.
„E, dobar dan, pravili ste sajt mom drugaru, on mi je dao broj. Zovem da pitam za cenu — njemu ste naplatili toliko i toliko."
Taj poziv sam dobio više puta nego što mogu da izbrojim, i uvek me stavi u istu nezgodnu poziciju. Zato što na to pitanje pošteno ne mogu da odgovorim dok ne znam šta vam sajt treba da radi. To je isto kao kad biste pitali koliko košta auto.
Ovaj tekst je moj pokušaj da na to odgovorim jednom, kako treba. Kome sajt zaista treba, kome ne treba, šta se tačno plaća i zašto se cene toliko razlikuju.
Da počnem od onoga što se od mene ne očekuje
Ja živim od izrade sajtova. Znači od mene očekujete da kažem da sajt treba svima.
Ne treba.
Kafiću sa jednom lokacijom često je preče da sredi Google profil, ubaci fotografije, sredi radno vreme i postavi digitalni meni koji gost skenira za stolom. Prezentacioni sajt sa četiri stranice mu neće doneti nijednog gosta više.
Frizeru ili kozmetičarki čiji svi termini ionako stižu kroz Instagram poruke — sajt ne rešava problem koji imaju. Njima treba bolji sistem za zakazivanje, ne još jedna adresa na internetu.
Nekome ko tek počinje i još uvek menja ideju svakih mesec dana, sajt je preuranjen trošak. Prvo se vidi da li posao ima kupce, pa onda dolazi sve ostalo.
Ako ste u nekoj od ove tri situacije, slobodno prestanite da čitate i sačuvajte novac. Vratite se kad vam zatreba.
Kome sajt jeste potreban
Ovde počinje deo zbog kog je odgovor ipak — da.
Sajt je jedini kanal koji je zaista vaš
Zamislite da ste dve godine gradili Instagram profil. Sadržaj, objave, komentari, publika koja vam veruje. I onda jedno veče algoritam iz nekog razloga odluči da vam zaključa nalog.
Nema koga da zovete. Nema žalbe koju neko čita. Sve što ste gradili je nestalo preko noći i to nije retkost, dešava se ljudima stalno.
Sajt vam niko ne može zaključati. Domen je vaš, sadržaj je vaš, mejl lista je vaša.
Ne kažem da su društvene mreže loše — naprotiv, one su danas najbolji alat za izgradnju publike. Ali njihova uloga je da tu publiku dovedu negde gde je vi zadržavate. A to negde je sajt i mejl lista. Sve ostalo je zemlja koju iznajmljujete od nekog ko vam ugovor može raskinuti bez najave.
Ljudi više ne pretražuju kao pre
Ovo je razlog koji pre par godina nije postojao, a danas je možda najvažniji.
Sve više ljudi ne kuca u Google nego pita veštačku inteligenciju: „koji autoservis u Beogradu radi menjače" ili „preporuči mi stolara za kuhinju po meri". I dobiju odgovor sa tri konkretne preporuke.
Odakle asistent zna koga da preporuči? Iz onoga što nađe na internetu.
A ako o vama ne postoji ništa osim Instagram profila — vas u tom odgovoru nema. Društvene mreže su uglavnom zatvorene za takvo čitanje. Sajt nije.
Ovo je novi način na koji vas ljudi pronalaze, i za sada je gotovo prazan prostor. Za godinu ili dve neće biti.
Šta se tačno plaća
Sad da razjasnimo ono što se u razgovoru najbrže pomene i najslabije objasni.
Hosting i domen
Hosting je mesto gde sajt živi. Prostor na serveru, negde daleko, koji radi non-stop da bi vaš sajt bio dostupan kad ga neko otvori.
Domen je adresa na kojoj se sajt nalazi. Domen ovog sajta je splcode.com. Ono „www" ispred nije deo domena, to je samo poddomen — možete i bez njega.
Najbliže poređenje: hosting je stan, domen je adresa na koverti. Možete promeniti stan a zadržati adresu, ili obrnuto.
To su jedini trajni troškovi koje sajt ima — plaćaju se godišnje i ne prestaju.
Jedan savet koji vam niko ne kaže: insistirajte da domen bude registrovan na vaše ime. Ne na ime agencije, ne na ime developera. Ako se jednog dana raziđete, domen ide sa vama. Ja to radim sa svakim klijentom i preporučujem vam da to tražite od svakoga s kim radite.
Vrste sajtova — po tome šta rade
Ovde je odgovor na pitanje o ceni, zato što svaka sledeća grupa znači ozbiljno više posla.
Prezentacioni sajt. Nekoliko stranica sa informacijama koje se retko menjaju — čime se bavite, šta nudite, gde ste, kako da vas kontaktiraju. Kad se nešto promeni, javite mi i ja to izmenim.
Sajt sa sadržajem koji se menja. Blog, jelovnik, katalog proizvoda, galerija radova. Dobijate administratorski panel i sami ubacujete i menjate sadržaj kad god hoćete, bez zvanja bilo koga.
Sajt sa nalozima i transakcijama. Prodavnica, kursevi, oglasi, zakazivanje termina. Korisnik pravi nalog, prijavljuje se, nešto naručuje ili rezerviše. Ovde ulazi plaćanje, sigurnost, zaštita podataka — i ovde razlika u ceni postaje višestruka, ne procentualna.
Zašto se cene toliko razlikuju
Vraćam se na onaj telefonski poziv.
Cena ne prati broj stranica. Prati to šta sajt radi i koliko posla ostaje na meni.
Dva sajta od po pet stranica mogu da se razlikuju trostruko. Ako za prvi dobijem gotove tekstove, kvalitetne fotografije i jasnu ideju šta ide gde — to je jedan obim posla. Ako za drugi treba da napišem sadržaj, obradim slike, osmislim strukturu i uradim SEO optimizaciju — to je sasvim drugi posao, iako oba imaju pet stranica.
Zato kad me pitate za cenu, ja vam uzvraćam pitanjima. Ne da bih odugovlačio, nego zato što je broj koji bih vam rekao bez tih odgovora nasumičan — i verovatno netačan na vašu štetu.
Nabrojaću šta najviše utiče:
- ko piše tekstove
- ko obezbeđuje fotografije
- da li ide gotov šablon ili dizajn po meri
- da li sadržaj menjate sami ili se javljate meni
- ima li prijave korisnika i plaćanja
- da li radimo SEO od početka ili ne
Ukratko
Sajt vam ne treba zato što ga svi imaju. Treba vam kad ste prerasli tuđu platformu i hoćete nešto što je zaista vaše.
Ako niste sigurni gde ste — javite mi se i pričaćemo. Ako mi ispadne da vam sajt trenutno nije potreban, tako ću vam i reći. Nije mi u interesu da vam prodam nešto od čega nećete imati koristi, jer se to uvek vrati.
A ako jeste vreme, onda ćemo tačno da razložimo šta vam treba i koliko to košta. Bez nasumičnih brojeva preko telefona.